Šta je endodoncija?
Endodoncija je deo stomatologije koja se bavi zubnom pulpom („živcem“) i tkivima koja okružuju vrh korena zuba. Pored nerva, zubna pulpa sadrži i krvne i limfne sudove i vezivno tkivo. Kada dođe do oboljenja ili povrede ovih struktura, neophodan je endodontski tretman – lečenje kanala korena zuba.
Oboljenja zubne pulpe
Najčešći uzrok oboljenja zubne pulpe je karijes, a glavni simptom je bol, o čemu više možete pročitati ovde. Karakteristike bola (sevajući/pulsirajući, spontan/na nadražaje…) i njegova učestalost ukazuju na dijagnozu. U toku razvoja zapaljenja, obično se uočavaju sledeći simptomi:
- U početku, javlja se sevajući bol, samo na nadražaj: toplo, hladno, slatko, kiselo…
- U daljem toku zapaljenja, jak bol nastaje i spontano, spontano i prestaje, a posle kraće ili duže pauze se ponovo spontano javlja. Izražen je bol na hladno, a kasnije i na dodir/pri zagrizu.
- U gnojnoj fazi zapaljenja, bol postaje pulsirajući, bolne epizode su duge a pauze kratke. Topla hrana ili napici provociraju i pojačavaju bol, dok hladno obično prija i smanjuje intenzitet bola. Pacijenti često navode da se bol pojačava predveče, da je najintenzivniji noću i pri ležanju (horizontalni položaj).
- Ukoliko se pacijenti ne jave stomatologu u nekoj od prethodnih faza, bolovi nekada i sami prestanu, što znači da je došlo do odumiranja (nekroze) obolele zubne pulpe. S obzirom na veliku količinu bakterija u nekrotičnoj pulpi, sledeća faza je gangrena. Zub je promenjene boje, iz njega se oseća neprijatan miris, i obično nema drugih simptoma.
Apeksni parodontitisi (procesi na vrhu korena zuba)
Kod nezbrinutih ili neadekvatno zbrinutih slučajeva zapaljenja zubne pulpe, obično dolazi do prodora mikroorganizama u tkivo oko vrha korena zuba. Ova zapaljenja (apeksni parodontitisi) mogu se razvijati akutno ili hronično.
- U akutnom toku, zub prvo postaje osetljiv na dodir i pacijenti izbegavaju žvakanje na tu stranu. Daljim napredovanjem zapaljenja u viličnu kost, bolovi postaju veoma intenzivni, pulsirajući, i šire se prema uhu, oku, slepoočnici (zavisno od zuba uzročnika). Kada infekcija prođe kroz kost i pređe u meka tkiva – nastaje otok.
- Kod hroničnog zapaljenja, na vrhu korena zuba nastaju procesi (periapikalne lezije) – granulomi ili ciste. Procesi u fazi mirovanja obično ne daju simptome; ponekad se pacijenti žale na nelagodnost pri zagrižaju, kao i fistule („bubuljice“ na desnima kroz koje se prazni gnojni sadržaj procesa). U nekim situacijama, hronični procesi pređu u akutne (egzacerbacija) sa nastakom bola i razvojem otoka.
Proces (periapikalna lezija) na vrhu korena zuba
Terapija oboljenja zubne pulpe
Lečenje zuba sa obolelom pulpom je, u zavisnosti od faze oboljenja, manje ili više kompleksna procedura, koja se najčešće obavlja u više seansi (poseta). U većini slučajeva, pacijenti se javljaju sa bolom; stoga, endodoncija obično započinje njegovom eliminacijom. Eliminacija bola se najčešće postiže postavljanjem sredstva za devitalizaciju zubne pulpe („umrtvljivanje živca“) koje deluje tokom 10-14 dana, ili drenažom zuba (kod gnojnih pulpitisa/parodontitisa) nakon čega zub ostaje otvoren do smirivanja simptoma. Ukoliko to nije prethodno učinjeno, pacijent se upućuje na rendgen- snimanje zuba.
U sledećoj poseti pristupa se uklanjanju nekrotičnog sadržaja iz kanalnog sistema, obradi i ispiranju kanala korena zuba. Ova mehaničko-medikamentozna obrada kanala se sprovodi ručnim ili mašinskim instrumentima- „iglicama“, u kombinaciji sa ispiranjem različitim antimikrobnim rastvorima. Na kraju ove posete, najčešće se u kanale postavlja neko od sredstava za medikaciju („lek“), sa ciljem eliminacije preostalih mikroorganizama, i zub se privremeno zatvara.
U zavisnosti od situacije, medikacija se po potrebi ponavlja više puta. Kada je stomatolog uveren da nema prisutnog eksudata/ fetora/ bolne osetljivosti, pristupa se trajnoj obturaciji kanala korena. U nekim slučajevima, trajno punjenje kanala korena je moguće uraditi već u prvoj poseti. Punjenje kanala se vrši hladnom ili zagrejanom gutaperkom i endo silerima (pastama). Zub se privremeno zatvara, a pacijent upućuje na kontrolno snimanje zuba, sa ciljem provere kvaliteta punjenja.
Kontrolni RTG snimak – adekvatno punjenje kanala korena
Zašto se zubi sa procesom ponekad operišu?
U određenim situacijama, sama endodoncija neće dovesti do zarastanja/nestanka periapikalnih lezija. U ovakvim slučajevima odlučujemo se na se apikotomiju (resekciju vrha korena zuba), pod uslovom da će nakon ove intervencije preostati dovoljno zubnog tkiva za adekvatnu kruničnu restauraciju. Cilj operacije je uklanjanje procesa (granuloma/ciste) i zahvaćenog dela korena zuba. Ključna stvar za uspešnu apikotomiju je adekvatna endodoncija- obrada, čišćenje i punjenje preostalog dela kanala korena. U zavisnosti od pristupa, endodoncija se radi pre ili u toku same operacije.
Da li svaki zub može/treba da se leči?
Pacijenti često pitaju da li vredi ulagati vreme i novac u lečenje zuba sa obolelom pulpom. Odgovor stomatologa je najčešće – „Da“! Alternativa lečenju je vađenje zuba, a nadoknada izvađenog zuba manje ili više komplikovan i finansijski zahtevan proces. Izvađen zub se može nadoknaditi mostom, što podrazumeva brušenje susednih zuba, ili zubnim implantatom, gde se na „zarastanje“ čeka 3-6 meseci. 
U odluci da li će zub izvaditi ili lečiti, stomatolog procenjuje da li postoji mogućnost adekvatnog lečenja zuba, ali i adekvatne krunične restauracije zuba nakon lečenja. U obzir se uzima uznapredovalost oboljenja, opšte stanje pacijenta, stanje potpornih tkiva zuba, količina i stanje preostalog zubnog tkiva, anatomija kanalnog sistema, tehnička opremljenost… Ukoliko postoje uslovi da se uradi adekvatna i kvalitetna endodoncija i restauracija krunice zuba – lečenje zuba je apsolutno bolji izbor u odnosu na ekstrakciju.
Šta se dešava nakon završenog lečenja zuba?
Već je spomenuto da je jedan od uslova za lečenje zuba mogućnost adekvatne restauracije (nadoknade) krunice zuba. Krunice zuba sa obolelom pulpom/apeksnim parodontitisom su najčešće oštećene karijesom i/ili frakturom (odlamanjem), u većoj ili manjoj meri. U praksi se viđaju različite situacije – od manjih oštećenja do potpuno destruisanih krunica zuba, gde je praktično preostao samo koren.
U zavisnosti od količine preostale zubne supstance razlikuje se i način nadoknade izgubljenog tkiva. U slučaju manjih oštećenja, nakon lečenja se postavlja ispun (plomba). U situaciji kada je destrukcija krunice obimna, nakon lečenja se u koren postavlja kočić kao retencija (sidro), a zatim se postavlja ispun ili izrađuje zubna krunica (navlaka).
Restauracija zuba nakon lečenja – manje ili više zahtevan proces